Ukoliko beba dođe na svet dosta pre termina, često se javljaju oštećenja mozga izazvana infekcijama, kao i hipoperfuzija (smanjena prokrvljenost mozga). Matične ćelije iz sopstvene krvi pupčanika bi ovu decu mogle da zaštite od razvojnih poremećaja, koji bi ih pratili do kraja života. Ovo je pokazala model studija klinike Frauenklinik u Bernu (Švajcarska).
Porađaj se završio, pupčana vrpca je presečena i odlaže se zajedno sa placentom. Tako uglavnom izgleda redosled u porodilištu. Međutim, matične ćelije iz tkiva pupčanika bi mogle da se koriste neposredno po rođenju – u cilju lečenja oštećenja mozga kod prevremeno rođenih beba. Ovo je pristup Istraživačke laboratorije za prenatalu medicinu na Univerzitetskoj bolnici u Bernu (Inselspital).
Studija je zaista uspela da pokaže da su ubrizgane ćelije stigle do mozga i da su unapredile nervne veze između moždanih hemisfera i kičmene moždine kod životinja.
U jednoj eksperimentalnoj studiji lekari su pokazali da bi matične ćelije iz tkiva pupčanika zaista dosta mogle da ublaže procese u mozgu koji dovode do oštećenja. Na ovaj način bi moglo da se izbegne nastajanje teškog oštećenja mozga, takozvane cerebralne paralize, koje sa sobom nosi doživotne smetnje.
A ovako je izgledao novi terapijski pristup u studiji:
Korak 1: Izolovanje matičnih ćelija iz tkiva pupčanika
Uz saglasnost majke uzeto je tkivo pupčanika i iz njega su izolovane matične ćelije. Od dobijenih matičnih ćelija istraživači su pripremili transplantat. Zadatak ćelija bi bio da u velikoj meri spreče oštećenje mozga, kao i da štite mijelinski omotač nervnih puteva.
Korak 2: Infuzija matičnih ćelija kroz nos do mozga
Dobijene ćelije su eksperimentalno primenjene na životinjama, tako što su aplikovane u nosnu sluznicu. Umesto da se ćelije direktno implantiraju u mozak, neinvazivnom metodom je matičnim ćelijama prepušteno da same pronađu put kroz nosne puteve, odnosno da migriraju do oštećene zone u mozgu.
Studija je zaista uspela da pokaže da su ubrizgane ćelije stigle do mozga i da su unapredile nervne veze između moždanih hemisfera i kičmene moždine kod životinja. Za buduću terapiju matičnim ćelijama kod oštećenja mozga nastalih na rođenju, ovo je prvi proboj. Pre nego što usledi klinička studija kod novorođenčadi, dalja istraživanja će se baviti utvrđivanjem doze i učestalošću davanja terapije.
